Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao „noćne sove“, imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju s onima koji rano ustaju, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Američkog udruženja za srce.

Studija je zasnovana na podacima gotovo 323.000 odraslih osoba uključenih u britansku bazu UK Biobank, a rezultati ukazuju da je večernji hronotip povezan s lošijim kardiovaskularnim zdravljem. Razlike su bile posebno izražene kod žena, prenio je NBC.

Večernji hronotip i zdravlje srca

Učesnici istraživanja, prosječne starosti 57 godina, popunili su upitnike o svom hronotipu – biološkoj sklonosti ka jutarnjoj, večernjoj ili srednjoj aktivnosti, prenosi Tanjug.

Istraživači su koristili indeks „Life’s Essential 8“ Američkog udruženja za srce, koji obuhvata osam ključnih faktora zdravlja, uključujući san, tjelesnu težinu, ishranu, nivo šećera u krvi, krvni pritisak, holesterol, pušenje i fizičku aktivnost. Svakom učesniku dodijeljena je ocjena zdravlja srca od nula do 100.

Veći rizik od srčanog i moždanog udara

Prosječna ocjena zdravlja srca u cijeloj grupi iznosila je 67,4, pri čemu su žene imale bolje rezultate od muškaraca – 70 prema 65.

Istraživanje pokazuje da „noćne sove“ češće imaju lošije rezultate, naročito kada je riječ o kvalitetu sna i izloženosti nikotinu.

Američko udruženje za srce preporučuje odraslima sedam do devet sati kvalitetnog sna po noći, uz prestanak pušenja, redovnu fizičku aktivnost, ograničavanje unosa kofeina i pravilnu izloženost dnevnoj svjetlosti, kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti.

(Glas Srpske)

Suve šljive prepoznatljive su po tamnoj boji i prijatno slatkastom ukusu, ali i po visokoj nutritivnoj vrednosti.

Bogate su dijetetskim vlaknima, vitaminima — naročito vitaminom K i pojedinim vitaminima B kompleksa — kao i mineralima poput kalijuma i magnezijuma.

Najčešće se koriste radi boljeg varenja, ali njihova uloga u ishrani ide mnogo dalje od toga. Mogu se jesti same, koristiti u pripremi kolača, kompota i slanih jela, a zahvaljujući prirodnoj slatkoći često služe kao zdravija alternativa rafinisanom šećeru.

Kako navodi magazin Health, redovno konzumiranje suvih šljiva može povoljno uticati na zdravlje kostiju i pomoći u regulisanju telesne težine.

Doprinose zdravlju creva

Suve šljive mogu igrati važnu ulogu u očuvanju zdravog crevnog mikrobioma — složenog sistema korisnih mikroorganizama u digestivnom traktu. Istraživanja pokazuju da mogu podstaći rast bakterija iz porodice Lachnospiraceae, koje su povezane sa smanjenjem upalnih procesa i očuvanjem crevne sluznice.

Takođe povećavaju prisustvo bifidobakterija, koje su važne za zdravu probavu, jačanje imuniteta i smanjenje rizika od gastrointestinalnih infekcija i raka debelog creva.

Ublažavaju zatvor

Jedna od najpoznatijih koristi suvih šljiva jeste njihova sposobnost da olakšaju zatvor i doprinesu redovnom pražnjenju creva. Mogu smanjiti potrebu za naprezanjem i pomoći prirodnom ritmu varenja.

Poboljšavaju kvalitet ishrane

Konzumacija suvog voća, uključujući suve šljive, često se dovodi u vezu s kvalitetnijim prehrambenim navikama. Ovo voće je dobar izvor vlakana i kalijuma, a osobe koje ga redovno jedu obično unose više voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki i biljnih proteina.

Istovremeno, u njihovoj ishrani je manji unos natrijuma, rafinisanih žitarica i zasićenih masti.

Štite zdravlje kostiju

Zahvaljujući fenolnim jedinjenjima, vitaminu K i kalijumu, suve šljive mogu imati poseban zaštitni efekat na kosti. Istraživanja ukazuju da mogu podstaći formiranje koštanog tkiva i usporiti gubitak koštane mase.

Pozitivni efekti primećeni su i kod žena u postmenopauzi, ali i kod muškaraca, kada je u pitanju očuvanje gustine kostiju.

Pomažu u kontroli telesne težine

Visok sadržaj vlakana čini suve šljive korisnim saveznikom u regulisanju telesne težine. Hrana bogata vlaknima produžava osećaj sitosti, što može doprineti smanjenju unosa kalorija i mršavljenju.

Uprkos slatkom ukusu, suve šljive ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi niti insulina. Ljudi koji redovno jedu suvo voće često imaju niži indeks telesne mase (BMI) i manji obim struka.

Mogu doprineti snižavanju holesterola

Kao užina, suve šljive mogu pomoći u smanjenju „lošeg“ LDL holesterola. Istraživanja pokazuju da su efikasnije u tom pogledu u poređenju sa industrijskim pecivima poput mafina.

Mogući rizici

U većini slučajeva, suve šljive su bezbedne za konzumaciju, ali kod određenih osoba mogu izazvati neželjene efekte. Oni koji su alergični na koštuničavo voće mogu imati i reakciju na suve šljive.

Zbog visokog sadržaja vlakana, preterana konzumacija može dovesti do nadutosti ili proliva, pa se preporučuje postepeno uvođenje u ishranu.

Osobe koje koriste lekove za razređivanje krvi treba da budu oprezne, jer suve šljive sadrže veće količine vitamina K, koji može uticati na zgrušavanje krvi ukoliko se unosi u većim količinama.

(B92, Foto: Shutterstock/rsooll)

Ministar zdravlja Sjedinjenih Američkih Država Robert F. Kenedi mlađi izjavio je danas tokom sastanka kabineta da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa naručila više desetina studija, "možda čak više od 100" o autizmu.

"Uradićemo to za Vas", rekao je Kenedi Trampu, navodi NBC Njuz.

Kenedi i drugi visoki zvaničnici više puta su tvrdili da vakcine izazivaju autizam, što je, kako ističe NBC, tvrdnja koju su stotine naučnih studija opovrgle.

Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je ranije, 11. decembra prošle godine, da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.

Globalni savetodavni komitet SZO za bezbednost vakcina analizirao je dva sistematska pregleda koji obuhvataju studije objavljene od 2010. do avgusta 2025. godine.

Pregledi su obuhvatili vakcine uopšte, kao i vakcine koje sadrže tiomersal - konzervans na bazi žive koji je godinama meta neutemeljenih tvrdnji da doprinosi autizmu.

Saopštenje SZO izdato je nakon što je Kenedi Mlađi sredinom novembra rekao za Njujork tajms da je naložio Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) da preispita svoj dugogodišnji stav da vakcine ne izazivaju autizam.

(B92, Foto: Shutterstock/Fer Gregory)