Ova biljka ČINI ČUDA ZA TIJELO i um: Jedna šolja čaja može poboljšati pamćenje i smanjiti holesterol
- Detalji
- Kategorija: Zdravlje
Ova aromatična biljka nije samo začin - iza njenog zemljanog mirisa i intenzivnog ukusa kriju se brojni zdravstveni benefiti.
Žalfija, poznata i kao Salvia officinalis, pripada porodici nane, zajedno sa ruzmarinom, majčinom dušicom i bosiljkom, i koristi se širom svijeta, bilo svježa, sušena ili u obliku ulja.
Jedna kašičica mljevene žalfije sadrži tek nekoliko kalorija, ali i značajnu količinu vitamina K, uz male, ali važne količine gvožđa, kalcijuma i vitamina B6.
Pored toga, žalfija je bogata antioksidantima, uključujući kafeinsku, hlorogensku i rozmarinsku kiselinu, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i podržavaju opšte zdravlje.
Kako žalfija može koristiti našem tijelu
Moćan antioksidans i borac protiv upala
Sa više od 160 biljnih polifenola, žalfija je pravi zaštitnik naših ćelija. Istraživanja pokazuju da njeni sastojci mogu imati antiinflamatorna, antikancerogena i neuroprotektivna dejstva. Čak i jednostavan čaj od žalfije može povećati nivo antioksidativnih enzima i pomoći u snižavanju lošeg (LDL) holesterola dok istovremeno podiže dobar (HDL).
Zdravlje usta i zuba
Antimikrobna svojstva žalfije mogu pomoći u borbi protiv bakterija koje uzrokuju karijes i nakupljanje plaka. Studije su pokazale da ispiranje usta žalfijinim ekstraktom može značajno smanjiti količinu bakterija Streptococcus mutans i gljivicu Candida albicans.
Podrška u menopauzi
Smanjenje estrogena tokom menopauze može izazvati valunge, pojačano znojenje i promene raspoloženja. Istraživanja sugerišu da žalfija može ublažiti učestalost valunga i drugih simptoma, zahvaljujući supstancama koje deluju slično estrogenima u mozgu.
Kontrola šećera u krvi
Tradicionalno se koristi i kao prirodni saveznik u regulaciji šećera u krvi. Studije na životinjama i ograničena istraživanja na ljudima pokazuju da žalfija može poboljšati osetljivost na insulin i smanjiti nivo glukoze u krvi, slično određenim lekovima za dijabetes.
Podrška pamćenju i mozgu
Istraživanja su pokazala da žalfija može poboljšati memoriju i kognitivne funkcije, čak i kod osoba sa blagim oblikom Alchajmerove bolesti. Njeni antioksidativna jedinjenja štite moždane ćelije, dok ekstrakti žalfije mogu usporiti razgradnju acetilholina, važnog neurotransmitera za pamćenje.
Holesterol i srce
Čaj od žalfije ili ekstrakt mogu pomoći u smanjenju ukupnog i “lošeg” LDL holesterola, dok istovremeno podiže “dobar” HDL. Ovo može doprineti smanjenju rizika od srčanih bolesti.
Potencijal u prevenciji raka i drugih stanja
Iako su dokazi još uglavnom iz laboratorijskih i životinjskih studija, žalfija pokazuje obećavajuće dejstvo u suzbijanju rasta određenih tipova ćelija raka, kao i u borbi protiv starenja kože i problema sa varenjem poput dijareje, prenosi Plantbased.telegraf.
Kako koristiti žalfiju
Možete je dodati u svježem obliku u supe, sosove, jela od povrća, ili koristiti sušenu kao začin za pečenje ili kao čaj. Za dodatne zdravstvene koristi dostupni su i ekstrakti i suplementi, ali je važno pridržavati se preporučenih doza, jer koncentrovana ulja ili suplementi mogu izazvati neželjene efekte.
Na šta obratiti pažnju
Žalfija je generalno bezbjedna kada se koristi u kulinarstvu. Međutim, pretjerana upotreba suplementa ili ulja može izazvati neželjene efekte, posebno kod djece, trudnica ili osoba koje koriste lekove za šećer i krvni pritisak. Takođe, osobe alergične na ambroziju mogu biti osetljive i na žalfiju.
Žalfija je biljka sa širokim spektrom potencijalnih zdravstvenih benefita. Pomaže u zaštiti ćelija, podržava mozak i pamćenje, može regulisati šećer i holesterol, a takođe olakšava simptome menopauze. Njena aroma i svestranost čine je idealnim dodatkom svakom tipu0 ishrane, bilo sveža, sušena ili u obliku čaja.
(Srpskainfo, FOTO: PIXABAY)
- Detalji
- Kategorija: Zdravlje
Iako postoji uvreženo mišljenje da su za dugovečnost presudna ishrana i fizička aktivnost, nova istraživanja pokazuju da na vrhu lestvice zdravog i kvalitetnog života ipak treba da se nađe kvalitetan san - što je u modernom, užurbanom društvu često nemoguća misija, a sve prisutnija nesanica uobičajena pojava.
Nesanica je poremećaj koji se odnosi poteškoće sa uspavljivanjem, održavanjem kvalitetnog sna ili prerano buđenje, a posljedice su osjećaj neispavanosti, hroničnog umora i smanjene koncentracije. Kako prenosi online magazin “Medical News Today”, brojna istraživanja već godinama povezuju manjak sna sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji mogu negativno uticati na dužinu i kvalitet života.
Najnovije američko istraživanje pokazalo je da nedovoljno sna ima snažniji uticaj na skraćenje životnog vijeka nego drugi faktori načina života, poput ishrane, fizičke aktivnosti i socijalnih odnosa, uključujući i društvenu izolaciju. Jedini faktor koji ima jači negativan efekat od nedostatka sna jeste – pušenje.
Manjak sna povezan sa brojnim bolestima
Prethodne studije su pokazale da hronični nedostatak sna povećava rizik od brojnih zdravstvenih stanja, među kojima su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, gojaznost, depresija, anksioznost, problemi sa varenjem i demencija. Sva ova oboljenja mogu značajno narušiti kvalitet života i skratiti njegov vijek.
– San ima ključnu ulogu u gotovo svakom biološkom procesu u našem tijelu, ali ga često uzimamo zdravo za gotovo – izjavio je za “Medical News Today” Endru Mekhil, doktor nauka i direktor Laboratorije za san, hronobiologiju i zdravlje na Univerzitetu “Oregon Health & Science”.
On ističe da ljudi često odlažu san zbog posla, obaveza ili druženja, ne shvatajući dugoročne posljedice.
Njegova studija, objavljena u časopisu “Sleep Advances”, pokazala je da nedostatak sna snažnije utiče na očekivani životni vijek nego loša ishrana, fizička neaktivnost i socijalna izolacija – bez obzira na to gdje osoba živi.
San nije luksuz, već biološka potreba
Lekar Pakaj Ngaj, medicinski direktor Centra za san i budnost u Nju Džerziju, koji nije učestvovao u istraživanju, naglašava da san nije nešto čega bi se trebalo odricati.
– San nije luksuz – to je biološka nužnost, jednako važna, a u nekim aspektima i važnija od drugih temelja zdravog života – rekao je on.
Slično mišljenje dijeli i dr Džimi Džonas, pulmolog i specijalista intenzivne njege iz Kalifornije, koji smatra da su rezultati istraživanja otrežnjujući i da bi društvo trebalo ozbiljnije da shvati značaj sna, prenosi Žena Blic.
Stručnjaci savjetuju nekoliko jednostavnih, ali efikasnih koraka:
Dajte prioritet snu – ne žrtvujte ga zbog obaveza ili zabave.
Stvorite uslove za spavanje – tiha, mračna i prijatno rashlađena soba poboljšava kvalitet sna.
Budite dosljedni – odlazite na spavanje i budite se u isto vrijeme svakog dana, čak i vikendom.
Uvedite večernju rutinu – čitanje, topla kupka ili meditacija pomažu tijelu da se opusti.
Pazite šta unosite – izbjegavajte kofein, alkohol i obilne obroke u večernjim satima.
Smanjite upotrebu ekrana – plavo svjetlo telefona i računara može ometati lučenje melatonina, hormona sna.
Stručnjaci takođe upozoravaju da hronični stres i mentalni problemi mogu ozbiljno narušiti san, zbog čega je u takvim slučajevima važno potražiti profesionalnu pomoć.
Strana 28 od 28
