TESLIĆ - Petnaest godina od završetka rata Mile Stanković, borac Vojske RS prve kategorije, supruga Svjetlana i dvoje maloletne dece bez ikakvih prihoda žive u nezavršenoj kući u selu Osivica, kod Teslića. Mile je odlučio da pomoć zatraži od premijera RS.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Mile Stanković (42), borac Vojske RS prve kategorije, koji je sa porodicom 1993. godine izbegao iz sela Gornja Jasenica u FBiH, petnaest godina od završetka rata nema ni posao ni smeštaj dostojan čoveka. Zbog toga je najavio da će, ukoliko nadležni ne pomognu da se reši agonija njegove porodice, doći pred zgradu Vlade RS u Banjaluci i zatražiti pomoć od premijera Milorada Dodika.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
- Ni ja ni supruga Svjetlana ne radimo i ne znamo kako da bez marke primanja odškolujemo dvoje srednjoškolaca, kada ne možemo da im obezbedimo ni kartu za prevoz do škole, a kamoli nešto više od toga. Imamo i 300 KM duga za struju i prete da će da nam je isključe, ali mi to nećemo dozvoliti - upozorio je Mile.
Deci ugroženo zdravlje
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Posle iseljenja iz bošnjačke kuće u selu Redžići 2001. godine, jedva je sakupio nešto novca i uz dodatnih 2.000 KM koje je dobio od teslićke Boračke organizacije kupio je plac od dva dunuma u selu Osivica kod Teslića, gde je prvo „sklepao" baraku za svega deset dana.
Kuća koju su su supruga i on kasnije počeli da grade još nije završena, nema kupatila a krov stalno prokišnjava, tako da se Mile i Svjetlana najviše brinu za zdravlje svoje dece, petnaestogodišnje Cvijete i Sime koji ima 17 godina.
- Ovu kuću sam počeo da gradim 2004. godine, jer smo četiri godine živeli u drvenoj baraci bez struje. Kada se zimi mraz uhvati po drvenim zidovima, supruga i ja počnemo da plačemo jer strahujemo za zdravlje svoje dece - kaže Mile za Press RS.
Nadležnima u opštini Teslić obraćao se za pomoć bezbroj puta, ali je, kako kaže, svaki put bio odbijen.
- Kada sam završio ovu nazovikuću, tražio sam da mi opština pomogne da dobijem priključak za struju. Iako je načelnik opštine to učinio opštinska inspekcija mi je prvo tražila dozvolu za gradnju, koju nisam mogao da platim, pa je moja porodica opet ostala u mraku. Tek nakon što je moja žena Svjetlana tražila pomoć kod Ombudsmana, 2006. godine dobili smo struju - kaže Mile.
Beda ide na bedu
Stankovići kažu da nema pomoći ni od Centra za socijalni rad i da su za poslednjih nekoliko godina dobili samo 100 KM iako im je rečeno da imaju pravo na pomoć jednom godišnje.
Da „beda ide na bedu", kako kaže narod, Stanković se uverio nedavno na radu na građevini u Srbiji, kada je zbog zdravstvenih problema završio u bolnici u Valjevu gde je za operaciju slepog creva morao da plati 200 KM od zarađenog novca koji je namenio prehranjivanju porodice u Tesliću.
- Ne bih otišao u Srbiju da radim, da sam mogao da nađem posao ovde, a eto sad me i to sa zdravljem snašlo, pa ne mogu ni ovde u Osivici da zaradim dnevnicu od 20 KM. Duša me boli kad znam da moj sin Simo na ovih 35 stepeni zarađuje kao nadničar da nas prehrani, jer ne dozvoljava meni zbog rane od operacije koja još nije zarasla - nastavlja Mile.
Kasapović: Ima mnogo ovakvih slučajeva!
Savo Kasapović, načelnik opštine Teslić, za Press RS kaže da nije upoznat sa problemom porodice Stanković jer takvih slučajeva ima mnogo.
- Trenutno smo u mogućnosti da pomognemo samo porodicama čiji članovi imaju zdravstvenih problema, a nisu u stanju da finansiraju svoje lečenje. Ostale oblike pomoći obezbeđujemo posredstvom Centra za socijalni rad, koji onda novac prosleđuje onima koji za to ispunjavaju uslove. Opština redovno izmiruje svoje obaveze prema Centru za socijalni rad - kaže Kasapović.
U selu Gornja Jasenica ostala mu je kuća i oko 100 dunuma zemlje, ali je imanje puno zaostalih mina iz rata i nije moguć povratak, iako je za to podneo zahtev još 1997. godine.
Nemoguć povratak u FBiH
- Ne bih ja kupovao zemlju ovde, da su mi iz Federacije BiH omogućili povratak u moju kuću. Niko se iz mog sela nije vratio na svoje, a sada je to i nemoguće - kaže Mile.
I Miletova supruga Svjetlana je u više navrata tražila posao, jer želi da samo svojim radom doprinese boljim uslovima za život svoje porodice, ali su je uvek odbijali. Kaže da joj nije jasno zbog čega nadležni zatvaraju oči pred ovakvim problemima ljudi koji su dali mnogo za stvaranje RS.
- Ne mogu da shvatim da pojedinci mogu da dobiju građevinski paket za kuću, a potom i 5.000 KM kredita od Boračke organizacije. Mi nismo dobili ni ciglu. Dok smo živeli u baraci bez struje deca su pod svećom radila domaće zadatke i često bila bolesna. Želja mi je da završe školu i sve ću učiniti da tako i bude - priča ogorčena Svjetlana.
(Press RS)
