Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење слави се од времена првих апостола.

TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Речи апостола Павла, који није био савременик Христов, али коме се, према предању, Спаситељ јавио на путу за Дамаск, записане су у његовим апостолским делима и објашњавају да је суштина хришћанства у вери у победу живота над смрћу.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Прослава Васкрса почиње поноћним богослужењима у свим хришћанским црквама, а потом свечаним јутарњим литургијама на којима се уз молитву и читање Јеванђеља објављује највећа радост хришћанског света.

Прва молитва служи се пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут после Дана жалости, Великог Петка и Велике Суботе, у знак радости Васкресења оглашавају прва звона.

Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики Петак изнета пред олтар и коју верници целивају у дане највеће хришћанске жалости.

Васкршње славље је за вернике крај Великог пошта, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

(Press RS)